Snaga volje!

Imam obicaj da cirkam po parkovima, smatram da je to korektno sa moje strane, tu se vazda upoznaju najbolji ljudi i vode najbolje price, volim i autobuske stanice i groblja.

Ja ljude po fizionomiji poznam jos na prvi pogled, nisam siguran ali mislim da mogu cak i auru da im osetim. Posle ostaju jos samo finese sto se upoznavanja tice. Najkomplikovanija je kad moram da saznam koju muziku sagovornik slusa, tad postoji 50% sansi da me covek pogodi u zivac.

Nemam ja problema i predrasuda sto se muzike tice, ali kad neko kaze da slusa "sve", kako covek da ga ne zadavi golim rukama, pregazi bagerom i probode katanom.

Ja sam zato odradio sociolosko-frenoloske studije na tu temu kako bih se resio dusevnih nesklada nastalaih odgovorima...

Dakle...

 Ako covek ima ravnu glavu pozadi, mislim nema okruglu normalnu, nego mu izgleda ko daska na koju je neko prilepio loptu sa jedne strane, tog ne pitajte to je ruralni omni-slusaoc, em je glup, em ce da vas iznervira.

Ako vam pridje devojcica sa ogromnim sisama, ponosnog drzanja i samopouzdanja veceg cak i od njenih sisa, ni nju ne pitajte, to vam je posledica cernobila sa primesama turbofolk ideologije, ona ce da tupi i da se ponasa kao da zna sve na svetu...

I hebem li ga to je valjda sve na sta treba da budete upozoreni.

Dok sam izvlacio obilne kolicine nikotina putem cigarete pred spavanje razmisljao sam sta sledece mogu da promenim na sebi, da izbacim iz svoje individue kako bih bio korak blize totalnoj autonomiji i samozadovoljstini.

  Posto mi nista nije padalo na pamet, pravio sam se da nemam pojma sta dalje da radim na sebi i pravio sam se da se nisam setio da su cigarete poslednja stvar kojoj trenutno svesno robujem.

  Posto nisam imao izbora formirao sam tas u glavi i poceo da redjam dobre i lose strane cigarete u nadi da cu da opravdam svoje pusenje.

  U mislima mi je bio jeb@cki pogled Klinta Istvuda sa onom pljugom u ustima, bili su mi u mislima oni kolutovi koje sam doktorirao i umeo rafalno da ih ispaljujem iz ustiju, ali kao shpric shto pocepa venu u drogerasha tako moja odluka pocepa moje misli, nema vise cigareta, pa makar se ugojio 40 kila za nedelju dana!

  Poput Odiseja vezah sebe za stubove svoje volje, sirene su me zvale sa svih strana, ali moji lanci su konacno postali jebeni i neraskidivi, smejao sam se sirenama u lice i govorio im da su njihove keve toliko siromashne da kad im neko pozvoni na vrata one stanu na prozor i kazu "ding-dong!"

Moja volja je sada toliko jaka da njome mogu da stanem nasuprot stada, da njome mogu da pisham uz vetar i ne zapisam se, da njome mogu planine da pomeram, samo ako pozelim.

I da, ponovo osecam ukuse i mirise.